Utorak, Mart 12, 2013
Djikijevo Beogradsko Prolece
BEOGRADSKO PROLECE
1989. godine na Gazimestanu usli smo u eru i sferu pronografije u zivotu vostale Srbije.
2000. godine, kad su nam zivotne nade i ocekivanja bila na vrhuncu, sex se nastavio na veliko: jahao je Murta a jebao Kurta.....a mi onako u cudu – da li se to nama desava?
Jedini covek toga doba na ovim prostorima koji je od tog banalnog sex-a hteo i umeo da napravi soc-realizam, ali u pozitivnom smislu, zavrsio je kao i evropljanin Knez Mihailo Obrenovic – streljan je !!!! Obojica su, valjda, bili ispred svog vremena i to ih je kostalo zivota, nazalost!
Zato nas, posle 10 godina, Ivica i ostali diletanti uce kako da stavimo „onu“ stvar u slamnati sesir. Da nije toliko tuzno smejali bi se do bola!!
A ko se seca, seca se......
Ovo sto sad cobani pricaju i pokusavaju da urade, Gdin Djindjic je hteo da uradi pre mnogo godina. A tada su ga ti isti cobani sputavali, proglasavali stranim placenikom, domacim izdajnikom....Covek je samo bio realan, praktican i imao je sansu da uspe. Uspeh je kod nas Srba, izgleda, najveci greh.
U mnogim stvarima se ne bih ni dan danas slozio sa G. Djindjicem...ali to je vec stara srpska boljka. Sve mi najbolje znamo – od sastavljanja vlade pa do sastavljanja nacionalne fudbalske reprezentacije. Ja, licno, jednu stvar ipak znam!
Tog dana, 12.03.2003.godine, moj sin je, prvi put u zivotu, sa svojom majkom, isao u proletnju setnju, po centru grada ( inace zivimo na periferiji, u getu). Imao je tada 4,5 meseci.....A secam se, kao da je juce bilo, posle prohladne i duge zime, to je bio pravi proletnji dan.
Vesti....Javljaju, Zoran je ubijen...
S vremena na vreme ja svom sinu ispricam tu pricu. I, naravno, on me uvek pita: Tata, a zasto su ubili Djindjica? Ni posle 10 godina ne znam sta da mu odgovorim, osim.....